Jedna od čestih zabluda lica kojima se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je povređeno njihovo maloletno dete jeste da ono nema pravo na naknadu štete.

Pojam naknade nematerijalne štete predstavlja štetu koja se sastoji u pretrpljenom bolu, pretrpljenom strahu, duševnoj boli zbog umanjenja životne aktivnosti, duševnoj boli usled naruženosti, duševnoj boli zbog teškog invaliditeta bliske osobe ili duševnoj boli zbog gubitka bliske osobe. Postoje i drugi vidovi nematerijalne štete, ali navedeni su oni koji su relevantni za saobraćajne nezgode.

Materijalna šteta je jasniji pojam, međutim i tu postoji znatna doza nepoznavanja ovog pravnog instituta. Naime, veoma često nailazimo na zabludu prema kojoj mnogi ljudi smatraju da vlasništvo nad imovinom čiji je nosilac (ili latinski rečeno: titular) maloletno dete koje se nalazi pod njihovim zakonskim starateljstvom ne podleže pravu na naknadu štete samo zato što je štetnik (lice odgovorno za štetu) taj isti zakonski staratelj.

Obe ove zablude obilno koriste osiguravajuća društva uveravajući i njih i sve druge uključene u postupak naknade štete (zaključno sa pravosudnim organima) da je neprihvatljivo stanovište prema kome „naknadu štete dobijaju lica koja su štetu izazvala“. Kada se navodi ovakav izgovor za izbegavanje isplate naknade šete ustvari se pokušava uveriti nosilac prava na naknadu da za njega zakon ne vredi samo zato što je štetnik ujedno i njegov roditelj. Ovakav pristup je, naravno, pogrešan i protivan zakonu, ali iznenađuje koliko je efikasan kod osoba koje se ne konsultuju sa advokatima, odnosno stručnim licima iz područja vezanog za pravo na naknadu štete.

Uzmimo kao primer saobraćajnu nezgodu koja se dogodila u zimskim uslovima. Pretpostavimo da je vozač upravljao vozilom brzinom od 60 km/h na putu gde je ograničenje 40 km/h. Usled nailaska na poledicu na koju je saobraćajnim znakom bio upozoren vozač je izgubio kontrolu nad vozilom, sleteo s puta i prevrnuo vozilo. U vozilu se nalazilo njegovo dete i supruga. Supruga je poginula, a dete je zadobilo teške telesne povrede. Vozač (otac) je pravosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašen krivim za saobraćajnu nezgodu.

Da vidimo koje pravo na naknadu štete ima dete:

  • pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog bola,
  • pravo na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha,
  • pravo na naknadu nematerijalne štete zbog duševnog bola radi umanjenja životne aktivnosti,
  • pravo na naknadu nematerijalne štete zbog duševnog bola radi naruženosti,
  • pravo na naknadu štete zbog duševnog bola radi gubitka bliske osobe (roditelja)

Poseban oblik materijalne štete nastaje kada usled štetnog događaja (kao što je saobraćajna nezgoda) dođe do trajnog umanjenja životne aktivnosti ili invaliditeta oštećenog lica (deteta) usled čega oštećeni izgubi (delimično ili u potpunosti) radnu sposobnost ili kao u gornjem primeru, dođe do gubitka roditelja.

Posledica za oštećeno lice nastupa zbog toga što:

  • nema sposobnost da se bavi delatnošću za koju se školuje ili za koju je završio školu (delimičan gubitak radne sposobnosti),
  • nema sposobnost da radi bilo koji posao (potpuni gubitak radne sposobnosti),
  • izgubio je jednog roditelja a samim tim i deo izdržavanja koje je taj roditelj dužan da pruža, dok traju zakonski razlozi.

U tom slučaju poseban vid naknade materijalne štete predstavlja renta, odnosno iznos koji se obračunava u mesečnim obrocima, a isplaćuje mesečno ili u jednokratnom iznosu (kapitalizirana renta) kao naknada za izgubljenu mogućnost zarade.

Dakle, vredno je zapamtiti da dete bez obzira na to da li je štetni događaj izazvala i za njega proglašena odgovornom njemu strana osoba ili je u pitanju njegov roditelj, ima pravo na naknadu štete kao i sva druga lica koja nisu ni u kakvom srodstvu sa štetnikom.