Odavno postoji pravilo da se, bez obzira na stečenu vozačku dozvolu, pouzdanim vozačem smatra samo onaj ko je prešao najmanje 15 000 km i dve zimske sezone. Možda se ovo pravilo nekome čini smešnim, ali smeh nas prati samo do trenutka dok ne sednemo za volan, a pred nama zasvetlucaju bezbrojne pahulje koje padaju na snežno ili ledeno tlo u kome ne možemo sa sigurnošću razabrati konture kolovoza. Tog trenutka shvatamo da počinju vredeti sasvim drugačija pravila od onih na koje smo navikli u „normalnim“ uslovima i da treba voditi računa o nizu nepredvidivih okolnosti koje mogu uticati na gubitak kontrole nad vozilom.

 Pre svega se to odnosi na dve osnovne funkcije koje vožnju čine bezbednom: mogućnost upravljanja i mogućnost zaustavljanja vozila. Potrebno je znati da u uslovima utabanog snega na kolovozu svaka promena pravca pri brzinama većim od 40 km/h zahteva višestruko (dva ili tri puta) duži put od onog koji se ostvaruje kada tih uslova nema, a pri brzinama većim od 60 km/h svako usmeravanje točkova pod uglom većim od 20 stepeni znači gubitak kontrole nad vozilom. Mnogi vozači ne znaju da zaustavni put vozila na suvom i neoštećenom asfaltu pri brzini putničkog vozila od 60 km/h iznosi oko 42 metara. Ako ovo saznanje primenimo na zimske uslove shvatićemo da pri istoj toj brzini ne možemo zaustaviti vozilo na rastojanju manjem od 84 metra. Stoga vodite računa da držite dovoljno odstojanje i da budete barem dvostruko pažljiviji kada se na ulicama nalazi utabani ili neočišćeni sneg, što je ovih dana slučaj.

Ovde zimske tegobe ne prestaju. Naime, kada je u pitanju pojava leda razmatranje postupaka vozača u smislu kontrole nad vozilom postaje bespredmetno. Na ledu je bilo kakva promena pravca pri brzinama većim od 7 km/h nemoguća, a zaustavni put iznosi petostruku vrednost rastojanja potrebnog u normalnim okolnostima. Dakle, ako vozimo brzinom od 60 km/h pri forsiranom kočenju (blokiranju sva četiri točka) vozilo ne možemo zaustaviti na putu kraćem od 200 metara.

Sada zamislimo osećaj vozača koji zajedno sa masom od jedne tone putuje u pravcu koji nije odabrao, i što je užasno, uprkos tome što je pritisnuo kočnicu shvata da nezaustavljivo ide prema prepreci u koju će udariti bez ikakve mogućnosti da to spreči.

Od svih situacija na koje se ne može uticati najgore je biti bespomoćan u saobraćaju jer su posledice u pravilu trenutne i strašne.

Da bi se izbegle jedini siguran način je smanjenje brzine. Zbog toga se svake godine u zimskoj sezoni (koja u pravilu traje od 01. novembra tekuće do 01. aprila naredne godine) brzina na autoputu i pojedinim deonicama magistralnih puteva za vreme snežnih padavina ili pojave ledene kiše ograničava na 60 km/h, a na regionalnim i lokalnim putevima na 40 km/h. U skladu sa ovim ograničenjem se postavlja vertikalna saobraćajna signalizacija koju zbog odgovornosti prema sebi i drugim učesnicima treba poštovati.

Svakako je potrebno napomenuti da je neophodno korišćenje kompletne zimske opreme, naročito ako se eventualno odlučite na put ka planini u svrhu godišnjeg odmora. Zimski pneumatici sa „dubokim“ šarama i lanci su deo obavezne zimske opreme.

Međutim, opasnost zimskih uslova ne vreba samo vozače. Na nju treba posebno da obrate pažnju pešaci. Ako shvatimo činjenicu da je svaki prostor na kome se saobraćaj motornih vozila odvija pod snegom izuzetno klizav, treba posebno obratiti pažnju na to kako stupamo na kolovoz i kako se njime krećemo. Naime, ako znamo sve što smo malopre naveli o otežanoj kontroli nad vozilom potrebno je da prilikom prelaska preko kolovoza vodimo računa o udaljenosti najbližeg vozila i da bez obzira na činjenicu prava prvenstva na pešački prelaz stupamo oprezno i njime se oprezno krećemo. U takvim uslovima svaka neopreznost može uzrokovati pad, a tada osim povrede usled pada nastupa i rizik od udara vozila koje ne može da se zaustavi.

Nepotrebno je napominjati da bilo kakve dodatne aktivnosti kojima smo inače skloni u momentima kada je potrebna posebna pažnja ne dolaze u obzir. Pod ovim se podrazumeva isključenje baratanja mobilnim telefonom u bilo kom smislu ili obraćanja pažnje na bilo kakva događanja van saobraćaja. Ništa nećemo propustiti ako dozvolimo da telefon zvoni dok ne pređemo ulicu ili zaustavimo vozilo. U suprotnom možemo propustiti čitav jedan život. Valja razmisliti da li razgovor ili poruka vrede toliko.