Šta se podrazumeva pod povredom na radu?
Pod povredom na radu Zakon o zdravstvenom osiguranju (ZZO) podrazumeva sledeće:
Povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma (čak i kada je navedenu povredu zaposleni pretrpeo na poslovima na kojima nije raspoređen, ali ih obavlja u interesu poslodavca).
Povrede koje osiguranik (zaposleni) pretrpi pri dolasku, odnosno povratku sa posla.
Oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi sa njim.
Pored zdravstvenog osiguranja, postoje i penzijsko i invalidsko osiguranje, kao obavezno osiguranje kojim se obezbeđuju prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.
Koje su obaveze zaposlenog kada je reč o sigurnosti na radnom mestu?
Nesporno je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Ovo pravo zaposlenog praćeno je obavezom poslodavca da mu obezbedi uslove za bezbedan rad. Međutim, poslodavac takođe mora biti zaštićen od nemarnog i neodgovornog ponašanja zaposlenog, jer je lako zamisliti situaciju da zaposleni pretrpi povredu na radu i traži naknadu štete po tom osnovu, a da se pritom nije pridržavao propisanih mera zaštite.
Zbog navedenog, ZOR propisuje da je zaposleni dužan da:
• Poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.
• Obaveštava poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Odgovorno i razumno ponašanje zaposlenog jeste preduslov za ostvarivanje prava na naknadu štete pretrpljenje usled povrede na radu.
Koje su obaveze poslodavca prilikom
povrede na radu?
Poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, zaposlenom isplati naknadu štete zbog povrede na radu. Obaveza naknade štete je propisana i Zakonom o obligacionim odnosima koji predviđa da se navedena obaveza smatra dospelom od trenutka nastanka štete.
Poslodavac odgovara objektivno, dakle čak i ukoliko nije kriv, ako je šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću jer se onda smatra da šteta potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.
Ukoliko poslodavac obavlja opasnu delatnost ili ukoliko tokom rada zaposleni rade sa mašinama i uređajima koji se mogu smatrati opasnom stvari, poslodavac neće odgovarati samo ako dokaže da je povreda nastala kao posledica nekog drugog uzroka ili ukoliko dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom zaposlenog ili nekog trećeg lica, koju poslodavac nije mogao da predvidi niti ukloni.
Koje sve vrste šteta postoje kod povreda na radu?
Tužbom za naknadu štete zaposleni ima pravo da traži naknadu materijalne i nematerijalne štete. Pritom, zaposleni može da traži da mu se naknadi samo materijalna šteta, samo nematerijalna šteta ili i materijalna i nematerijalna šteta.
Materijalna šteta se ogleda u umanjenju imovine ili u izgubljenoj dobiti. Naime, ukoliko se ispostavi da je zaposleni, usled pretrpljene povrede na radu, onemogućen da izvesni vremenski period obavlja svoje radne zadatke, on gubi zaradu za taj vremenski period, odnosno izgubljena zarada za njega je zapravo izgubljena dobit.
Nematerijalna šteta se, po samom zakonu, javlja u nekoliko oblika:
• Pretrpljeni fizički bolovi
• Pretrpljeni duševni bolovi zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, kao i smrti bliskog lica
• Pretrpljeni strah
Visina naknade nematerijalne štete zavisi od okolnosti datog slučaja. Naime, sud, prilikom utvrđivanja pravične naknade, najpre vodi računa o tome koji oblik/oblike nematerijalne štete je zaposleni pretrpeo.
Zatim uzima u obzira trajanje i intenzitet pretrpljenih bolova i/ili straha, značaj povređenog dobra i cilj kojem naknada služi. Kako postoji rizik da, i pored angažovanja advokata, zaposleni u tužbi visinu tužbenog zahteva odredi previsoko, te tako samo delimično uspe u parnici, potrebno je da pruži dokaze o visini naknade koja se traži.
U tom smislu, najbolje je izvršiti veštačenje. Tako, ukoliko je potrebno utvrditi intenzitet i trajanje fizičkih bolova, potrebno je angažovati veštaka medicinske struke, dok je za procenu pretrpljenih duševnih bolova i straha potrebno angažovati veštaka psihijatra.
Na ovaj način, tvrdnje zaposlenog kao tužioca, potkrepljuju se nalazom i mišljenjem veštaka.
